Особенности планировки церквей в укрепленных поселениях на дунайском лимесе

Рассматриваются принципы размещения церквей IV-VI вв. в крепостях на правом берегу Дуная (территория Сербии), пространственная организация и архитектура этих церквей. Примеры представлены в четырех видах укрепленных поселений: 1) крепость на дунайском лимесе с военным гарнизоном (Ледерата, Диана, Нова, Сморна, Талиата, Бассиана), 2) город на дунайском лимесе (Сирмиум), 3) трансформация императорской резиденции в христианское поселение вблизи дунайского лимеса (Ромулиана), 4) заново возникшее христианское поселение в стороне от дунайского лимеса (Градина на Елице, Благайнац, Бреговина, Арса).

Констатированы два основных типа церквей: однонефная церковь с нартексом и аннексами и трехнефная базилика с апсидой, нартексом и аннексами, редко с атриумом. Иногда первый тип базилик путем развития и пристроек превращается во второй, образуя так называемые комплексные базилики, характерные для внутренних районов Далмации. В базиликах обоего типа зачастую присутствуют синтрон, алтарная преграда, амвон, а также баптистерий, что свидетельствует об интенсивной христианизации населения. По стилистике большинство трехнефных базилик можно отнести к так называемому эллинистическому типу. Открытие латинских надписей демонстрирует западную юрисдикцию этого региона, тогда как многие архитектурные и скульптурные признаки церквей указывают на их восточные источники, реализованные преимущественно грубым способом, далеким от ведущих художественных течений.

В результате варварских вторжений укрепленные поселения Иллирика перенимают роль хозяйственных центров у некогда существовавших рустичных вилл, как следствие постепенной рурализации, или становятся убежищами для местного населения. Погребения указывают на присутствие в составе населения германцев-федератов (возможно, ариан) и представителей других народов, но явно преобладание романского населения.

1. Васиħ М. Градови и царске виле у римским провинциjама на териториjи данашње Србиjе // Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришħанства у римским провинциjама на тлу Србиjе / ур. И. Поповић, Б. Борић-Брешковић. Београд: Народни музеj у Београду, 2013. С. 76-101.

2. Воронова А. А. Архитектура Иллирика и Дакии в эпоху "Юстиниановой реконкисты" // Искусство Христианского Мира. 2009. № 11. С. 77-100.

3. Воронова А. А. Македония Салютарис: истоки раннехристианской архитектуры // Искусство Христианского Мира. 2016. № 13. С. 80-96.

4. Воронова А. А. Раннехристианская архитектура внутренних районов Далмации: проблемы типологии // Вестник ПСТГУ. Серия V: Вопросы истории и теории христианского искусства. 2018. Вып. 32. С. 9-33. EDN: YVFAPH

5. Грбић М. Архитектура у Басиjани (Сремски Петровци) I // Гласник историског друштва у Новом Саду. 1936. № 9/1. С. 19-31.

6. Грбић М. Архитектура у Басиjани (Сремски Петровци) II // Гласник историског друштва у Новом Саду. 1937. № 10/1. С. 1-7.

7. Илић О. Палеохришћански сакрални споменици у мањим насељима и утврђењима у околини Ниша // Ниш и Византиjа: зборник радова VIII научног скупа / ур. M. Rakocija. Niš: Niški kulturni centar, 2010. С. 111-126.

8. Jеремић М. Градитељство Сирмиjума у V и VI веку на примере градске цркве, као и грађевина на северном тракту хиподрома // Саопштења XXXIV - 2002. Beograd, 2003. C. 43-58.

9. Кондиħ (Ранков) J. Мезиjски касноримски лимес на Дунаву. Региjа Гвоздена врата. Ђердап // Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришħанства у римским провинциjама на тлу Србиjе / ур. И. Поповић, Б. Борић-Брешковић. Београд: Народни музеj у Београду, 2013. C. 36-59.

10. Милинковиħ М. Градина на Jeлици. Рановизантиjски град и средњовековно насеље. Београд: Завод за уџбенике, 2010.

11. Милинковиħ М. Градина на планини Јелици. Регионални центар на северу Источног римског царства // Градина на Jeлици. Утврђени центар у Илирику VI века и вишеслоjно археолошко налазиште / ур. М. Милинковиħ. Београд: Српска академија наука и уметности Народни музеј Чачак, 2017. С. 23- 59.

12. Милинковић М. Нека запажања о рановизантијским утврђењима на југу Србије // Ниш и Византиjа: зборник радова III научног скупа / ур. M. Rakocija. Niš: "Просвета", 2005. С. 163-182.

13. Милошевиħ Г. Тврђаве на лимесу - места мученика и цркве // Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришħанства у римским провинциjама на тлу Србиjе / ур. И. Поповић, Б. Борић-Брешковић. Београд: Народни музеj у Београду, 2013. С. 236-241.

14. Поп-Лазиħ С. Преглед римске воjске у Србиjи током касне антике // Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришħанства у римским провинциjама на тлу Србиjе / ур. И. Поповић, Б. Борић-Брешковић. Београд: Народни музеj у Београду, 2013. С. 60-73.

15. Поповиħ И. "IN HOC SIGNO VINCES" // Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришħанства у римским провинциjама на тлу Србиjе / ур. И. Поповић, Б. Борић-Брешковић. Београд: Народни музеj у Београду, 2013. С. 138-159.

16. Поповиħ И. Сирмиjум - царска резиденциjа, Панонска метрополиjа и хришħанска "Глава Илирика" // Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришħанства у римским провинциjама на тлу Србиjе / ур. И. Поповић, Б. Борић-Брешковић. Београд: Народни музеj у Београду, 2013. С. 102-117.

17. Поповић В. Култ Светог Димитриjа Солунског у Сирмиjуму и у Равени // Глас СССLXXXIV Српске академиjе наука и уметности, Одељење историjских наука. Књ. 10. 1998. С. 43-57.

18. Ферjанчиħ С. Историjа римских провинциjа на тлу Србиjе у доба принципата // Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришħанства у римским провинциjама на тлу Србиjе / ур. И. Поповић, Б. Борић-Брешковић. Београд: Народни музеj у Београду, 2013. С. 16-25.

19. Ферjанчиħ С. Историjа римских провинциjа на тлу Србиjе у доба тетрархиjе и других Флавиjеваца (284- 363 године) // Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришħанства у римским провинциjама на тлу Србиjе / ур. И. Поповић, Б. Борић-Брешковић. Београд: Народни музеj у Београду, 2013. С. 26-35.

20. Чанак-Медиħ М. Ромулиjана (Гамзиград). Нови Сад: Платонеум, 2018.

21. Шпехар О. Настанак хришħанске сакралне топографиjе касноантичких градова на тлу данашње Србиjе // Ниш и Византиjа. Зборник радова Х научног скупа / ур. M. Rakocija. Niš, 2012. С. 253-266.

22. Ćurčić S. Architecture in the Balkans from Diocletian to Süleyman the Magnificent. New Haven, CT: Yale University Press, 2010.

23. Ćurčić S. Constantine I and the new military architecture in the Balkans // Ниш и Византиjа. Зборник радова XII научног скупа / ур. M. Rakocija. Niš, 2014. С. 39-48.

24. Jeremić M. The Sirmium imperial palace complex, in light of the recent archaeological investigations // Dioklecijan, tetrarhija i Dioklecijanova palača. O 1700. obljetnici postojanja. Zbornik radova s međunarodnog simpozija. Split: Krug, 2009. P. 471-499.

25. Milošević G. Typology of Early Christian Churches on the Lower Danube Between Singidunum i Durostorum // The Lower Danube in antiquity (VI BC - VI AD): International Archeоlogical Conference, Bulgaria - Tutrakan / ed. L. F. Vagalinski. Sofia: Bulgarian Academy of Sciences, National Institute of Archeоlogy and Museum, Tutrakan: History Museum. Р. 321-328.

26. Petković S. Romuliana in the time after Palace // Felix Romuliana - Gamzigrad / ed. I. Popović. Belgrade: Institute of Archeology, University of Belgrade, 2011. Р. 33-42.